Apel za mirno i demokratsko rešavanje političke krize

(Potpisnici ovog pisma su ljudi srpskog porekla koji žive i rade u Americi i Evropi. Među nama su naučnici sa vodećih svetskih univerziteta, kao i osnivači, investitori i vođe kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi u Srbiji.)

Pre godinu dana, u jeku duboke političke i društvene krize, pozvali smo da se izlaz traži mirnim i demokratskim putem, kroz izbore. Neposredno pred 25. oktobar apelovali smo da izbori i period nakon njih proteknu mirno i da državne institucije ostanu iznad svake vlasti, stranke ili pojedinca.

Građani su svoju volju jasno izrazili. Čestitamo Studentskoj listi na izbornoj pobedi i pozdravljamo činjenicu da je rezultat priznat još izborne večeri. Time je napravljen važan prvi korak ka mirnoj tranziciji vlasti.

Posebno nas raduju visoka izlaznost, na koju smo pozivali, i veliko učešće građana Srbije koji žive u inostranstvu. Za glasanje se prijavilo više od sto hiljada ljudi, gotovo tri puta više nego na prethodnim izborima. Mnogi su putovali stotinama, a neki i više od hiljadu kilometara, dok su se na brojnim biračkim mestima stvarali dugi redovi. Takav odziv pokazuje koliko je snažna želja dijaspore da učestvuje u budućnosti Srbije.

Pred Srbijom je sada prilika da pokaže da se vlast može osvojiti na izborima, predati mirno i vršiti u skladu sa jasnim pravilima, a njen legitimitet ponovo proveravati na slobodnim i fer izborima. Uspeh takve tranzicije ne bi značio samo promenu vlasti, već i potvrdu da su institucije Srbije trajnije od svake vlasti i jače od ljudi koji ih privremeno vode.

Da bi jasan izborni mandat bio pretvoren u mirnu, brzu i odgovornu tranziciju vlasti, smatramo da je posebnu pažnju potrebno posvetiti sledećim prioritetima:

1. Brza i uredna primopredaja vlasti

U periodu tranzicije proces donošenja odluka mora da se ubrza. Država ne može dugo da čeka rešavanje svih unutrašnjih pitanja buduće vlasti niti da bude zatočenik procedura bez jasnih rokova.

Predlažemo da Studentska lista što pre odredi mali broj ovlašćenih predstavnika koji bi odmah započeli razgovore i razmenu informacija sa nadležnim institucijama, pre svega u oblastima javnih finansija, spoljne politike, energetike, odbrane i bezbednosti. To ne mora da prejudicira sastav buduće vlade niti da podrazumeva preuzimanje ovlašćenja koja im još formalno ne pripadaju, ali bi omogućilo da pripreme za preuzimanje odgovornosti počnu bez odlaganja.

Od odlazećih funkcionera očekujemo punu saradnju, urednu dokumentaciju i profesionalnu primopredaju poslova. To nije politički ustupak pobedniku, već odgovornost prema državi i građanima i važan korak ka obnavljanju poverenja u institucije.

Odgovornost za stabilnu tranziciju pripada svima: izborni pobednik ima pravo i obavezu da preuzme odgovornost za zemlju, odlazeća vlast da omogući mirnu primopredaju, a državni službenici da profesionalno nastave svoj rad.

2. Transparentan izbor funkcionera i individualna odgovornost

Jasna izborna većina, uz više od pola miliona glasova razlike, znači da nema potrebe za zakulisnim dogovorima i stvaranjem novih neformalnih centara moći.

Za rukovodeća mesta, posebno u policiji, bezbednosnim službama, pravosuđu i drugim ključnim institucijama, moraju biti utvrđeni i javno objavljeni jasni kriterijumi. Politička bliskost, lična poznanstva ili zasluge iz prethodnih meseci ne smeju biti zamena za stručnost, integritet i iskustvo. Gde god je moguće, izbor treba da bude otvoren i konkurentan; tamo gde konkurs nije predviđen, javnost treba da zna po kojim kriterijumima je neko izabran.

Promena vlasti mora doneti odgovornost za kršenje zakona. Ozbiljne sumnje u korupciju, nezakonito prisluškivanje, zloupotrebu državnih službi, nasilje i druge protivzakonite radnje moraju biti nezavisno istražene, a odgovorni, kada postoje dokazi, moraju snositi zakonom predviđene posledice.

Istovremeno, ne sme biti osvete, kolektivne krivice niti kažnjavanja zbog političke pripadnosti, poznanstava ili institucije u kojoj je neko radio. Odgovornost mora biti individualna, zasnovana na dokazima i utvrđena u zakonitom postupku. Isti standardi koje smo zahtevali od prethodne vlasti moraju važiti i za svaku buduću vlast.

3. Ograničen broj jasnih prioriteta

Od nove vlasti ne treba očekivati da u kratkom roku reši svaki dugogodišnji problem i svako veliko političko pitanje Srbije.

Prvi period trebalo bi usmeriti na nekoliko najvažnijih zadataka: očuvanje stabilnosti države i javnih finansija; obnovu vladavine prava i funkcionisanja ključnih institucija; i stvaranje fer i ravnopravnih uslova za naredne izbore.

O velikim strateškim pitanjima o kojima postoje duboke političke razlike treba voditi ozbiljnu demokratsku raspravu kroz institucije. Njihovo rešavanje ne mora biti uslov da ova tranzicija uspe.

4. Strateška saradnja Srbije i dijaspore

Tokom poslednje četiri decenije stotine hiljada ljudi napustile su Srbiju; među njima su i mnogi od nas. Veliko interesovanje za ove izbore pokazalo je da dijaspora i dalje želi aktivno da učestvuje u budućnosti zemlje.

Saradnja države sa dijasporom do sada je, međutim, uglavnom bila sporadična i uglavnom se intenzivirala tek kada su bili potrebni pomoć, investicije, kontakti ili stručna podrška. Smatramo da takav odnos nije dovoljan i da predstavlja veliku propuštenu priliku.

Znanje, iskustvo i međunarodne veze ljudi iz dijaspore mogu biti važan resurs za razvoj Srbije, ali samo ako se saradnja zasniva na kontinuitetu, međusobnom poštovanju i transparentnim pravilima. Mi koji živimo i radimo van Srbije spremni smo da, kao i do sada, pomognemo tamo gde to može biti korisno.